Nikola

Ozbiljan naučni rad

08/25/2007

Eve ga još jedan tekst... Khm... Pardon, ozbiljan naučni rad. Simpatičan je, ali nedovršen... Ipak, vredi pročitati.

OZBILJAN NAUČNI RAD

 

U nekim državam sveta dominiraju neka opšta neformalna pravila. To u suštini nije čudno, ali sama pravila mogu biti jako čudna, gotovo natprirodna. U jednoj državici, gde ljudi kada piju nikada ne znaju ko plaća, postoji pravilo da vreme stoji dok godine prolaze. Podrazumeva se da nikada nisam bio u toj državi, niti poznajem ikoga ko jeste, verovatno sam je samo sanjao – kako to već obično biva. Teško je razumeti to pravilo vremenske pasivnosti, pa ja, kao ni građani te države, neću ulaziti dublje u uzrok i posledice tog čudnovatog pravila. Ipak, ostaje nam još sasvim dovoljno zanimljivosti koja se tiču te Države. Ovde ćemo ukratko pregledati neka opšta neformalna pravila naroda u Državi.

 

PRAVILO KRVNOG SRODSTVA (VEZA)

 

U Državi, kao i u svakoj drugoj državi, postoji jedno relativno moderno društveno uređenje. Pojedinačna sreća u njoj je retka i uglavnom se prenosi s kolena na koleno, što je još izraženije kod nesreće. Sreća se obično širi među pripadnicima jedne familije ili, takođe čest slučaj, jednog plemena. Klasičan primer za to su lagodni poslovi za koje nije potrebna nikakva profesionalna odgovornost, a to proističe iz činjenice da kada se jedan član familije zaposli u nekom preduzeću on u isto dovodi, po mogućstvu, svakog člana svoje familije bez obzira na kompetentnost i stručnu osposobljenost. Ceo proces traje dok jedno prezime ne postane sinonim za naziv preduzeća. U Državi veliki broj preduzeća nije trajan. Postojanje preduzeća ili njegove matične delatnosti se okončava na familijarnom skupu u čast nekog od brojnih praznika, gde članovi familije razmatraju prodaju preduzeća uz masan mito, ili otkup firme od nje same. Ipak treba naglasiti da, zbog brzog tempa života koji nameće moderno doba, pravilo krvnog srodstva evoluira u pravilo svog čoveka. U prilog tome da izuzetci potvrđuju pravila govori i sledeća situacija: pravilo ljubavnice ili pravilo ljubavnice dobrog prijatelja (karakteriše ga visoka plata i izrazito nepostojanje ma kakve profesionalne odgovornosti i osposobljenosti)

Takođe, vremenom se pravilo krvnog srodstva ili svog čoveka utvrdilo i u društveno-političkoj kadrovskoj organizaciji.

 

PRAVILO FOTELJE (PUŠTANJE KORENJA)

 

Kada govorimo o ovom pravilu možemo upotrebiti i komparativni metod. Pravilo fotelje u mnogim svojim segmentima ima karakteristike doživotnih funkcija, npr. doživotnih predsednika, doživotnih generalnih sekretara i sl. Ovo pravilo je naročito izraženo u domenu sportskih klubova i organizacija, mada je nepošteno reći da se odnosi samo na njih. Ono, takođe, u sebi podrazumeva duboko ukorenjeno pravilo krvnih veza ili pravilo svog čoveka (ostale rukovodeće funkcije u nekoj organizaciji obavlja neko ko će vas uvek podržavati na reizborima, izvršavati nezakonite radnje za vaše zakonito ostajanje na najvišoj funkciji i sl.). Pravilo fotelje karakteriše gramzivost i pohlepa za novcem, kao i za društvenim priznanjem ili slavom. U pojedinim slučajevima rukovodilac koji se na svom položaju nalazi više od decenije ima težnju za stvaranjem sopstvenog centra moći, kako bi binije uticao na državne odluke i kako bi bio u prilici da svoju decu školuje na prestižnim Engleskim univerzitetima. Pravilo fotelje ilustruju sledeće misli brojnih rukovodilaca: »Ovo sve je moje, da nije mene svi biste još uvek pišali po ćoškovima«, »Nećemo oprati manje para od onoliko koliko nam je potrebno da sazidamo svaki svoju vilu i podmitimo svakog ko nam bude potreban«, »Kakav sam genije!« i sl.

 

PRAVILO BOGOMDANOG NACIONALNOG PONOSA (PRAVILO NEBESKOG NARODA)

 

Ovo pravilo je u svojoj suštini pozitivističko jer se u svojoj osnovi oslanja na osobine narodnog junaštva, humanizma, pravdoljubivosti, istinoljubivosti i pokornosti. Narod Države živi u ubeđenju da je izabran od Boga da pobedi u svakom međudržavnom sukobu pa čak i protiv daleko moćnijih neprijatelja. Uzrok takvog ubeđenja je viševekovno stradanje naroda, ali je ipak ovde reč o klasičnoj utopiji. Upravo zbog pravila nebeskog naroda, taj isti narod i jeste, vrlo je izvesno, postao dobrim svojim delom nebeski, ako uzmemo za tačnu hipotezu o postojanju Raja. Ovo pravilo je duboko usađeno u svest većeg dela populacije koja živi u ubeđenju da je narod Države najpametniji, najbolji, najbitniji, najpravedniji, najhrabriji, najhumaniji i da svet ne bi mogao postojati bez njega. Od ovog pravila u dobroj meri zavisi dugoročno održanje pravila fotelje.

 

KONTRA PRAVILO

 

Zbog snažnog uticaja pravila nebeskog naroda, vremenom se razvilo i njegovo kontra pravilo. Ono je u svojoj suštini, sasvim suprotno svojoj matici, negativističko i bazira se na potpunoj suprotnosti od pravila bogomdanog nacionalnog ponosa. Prema ovom pravilu narod Države je podzemni narod, đavolski narod, narod pakla. Kontra pravilo karakteriše narod i Državu kao krvoločne zlotvore koji su takvi postali u trenutcima dokolice i nemanja pametnijih poslova. Radikalniji zastupnici kontra pravila tvrde da je nebeski narod, zapravo, oduvek bio đavolski narod.

 

PRAVILO KRATKOG PAMĆENJA (PRAVILO EKSPRESNOG ZABORAVLJANJA)

 

Kroz istoriju sveta, različita upoređivanja i izvođenje valjanih logičkih zaključaka, otkrila su da svaki narod poseduje kolektivnu svest, a time i kolektivno pamćenje. U Državi je pamćenje izuzetno kratkog veka. Iz psihologije nam je poznato da pamćenje bledi vremenom zbog primanja novih informacija u svest, te uzrokuje i mešanje prethodno zapamćenog. Uz to, znamo i da svest ima ulogu rekonstrukcije događaja iz prošlosti i da pri tome dolazi do izmišljanja usled zaboravljanja osnovnih segmenata određenih situacija. Pored ovih i drugih psiholoških saznanja koja se uzimaju u obzir pri analizi pamćenja, nikada i nikome nije postalo sasvim jasno zašto narod Države nije u mogućnosti da zapamti činjenice iz sopstvene istorije. Naročito je izraženo zaboravljanje iz bliže istorije. Jedino što je pouzdano zapaženo jeste da ono što danas kažete da je bilo u prošlosti na narod utiče da on bude apsolutno siguran da je to što ste rekli stvarno i bilo u prošlosti. Takođe je izvesno da postoje pojedinci koje se kat-kad zapitaju: da li je to stvarno tako bilo? No, jedan deo takvih je hospitalizovan ili se radi na tome da bude hospitalizovan, drugi deo je na izdržavanju zatvorske kazne ili se radi na tome, treći deo je mrtav ili misteriozno nestao ili se radi na tome, dok četvrti deo živi u teškoj bedi, ili se radi na tome, te se često upita i kada je poslednji put nešto pojeo, a kamoli šta je se dogodilo pre godinu i više dana.

 

Jedna progresivna teorija tvrdi da je narod u Državi talentovano glup, pa čak i ružan, gadan, pogan. Druga teorija pravilo kratkog pamćenja objašnjava posebnom vrstom bakterija koje mogu živeti samo u mozgu Državljanina, a hrani se samo korom velikog mozga. Tek pojedini imaju dovoljno odvažan imuni sistem da tu bakteriju izbace iz organizma. Treća teorija neutrališe prethodne dve objašnjavajući ovo pravilo kao potpuno prirodnu pojavu ističući da oko toga ne bi trebalo od mrava praviti slona, te da bi se trebalo zabrinuti tek ukoliko kolektivno pamćenje postane kvalitetno. Jednostavno, ekspresno zaboravljanje je normalna pojava, dok bi dobro pamćenje trebalo suzbijati u samim začecima ako se ikada pojavi jer je opasno po narod i državu. J

 

Pravilo ekspresnog zaboravljanja, od milošte zvano »kratka pamet«, je temelj društveno-političkog uređenja u Državi. Iako su sva pravila međusobno povezana i zavisna, ovo je pravilo izgradilo Državu i većinu njenih institucija.

 

PRAVILO UREDBE

 

U Državi pravilo uredbe se isključivo odnosi na vladajuću strukturu vlasti, tj. na politički vrh koji upravlja Državom. Ustav Države predviđen je, kao i svaki ustav druge zemlje, da bude najviši opšti pravni zakonodavni akt prema kojem se usklađuju svi ostali zakoni. Međutim, usled nemogućnosti da određene odluke sprovede u delo jer ih Ustav ne dozvoljava ili ne predviđa, režim (bilo demokratski ili socijalistički, ne može se napraviti bitnija razlika jer ni jeda od ta dva ne rade u interesu Države i naroda) donosi Uredbe o ovome ili onome koji reguliše različite stvari. Najčešće su u pitanju stvari iz domena oporezivanja, taksi, carina, dakle situacije u kojima građani treba nešto da plate. Iako bi građani bilo koje druge države sveta smatrali takve i slične uredbe kao klasično pljačkanje i varanje, u Državi građani ne smatraju tako, ili se bar ne ponašaju kao da smatraju.

 

PRAVILO NEPROFESIONALNOSTI

 

Neke bitnije elemente ovog pravila smo već navodili kroz druga pravila, ali obzirom na veliku prisutnost i snagu ovog pravila, možemo ga i eksplicitno navesti kao posebno pravilo. Za njega je karaktristično da jako mali broj ljudi obavlja poslove profesionalno, kako i kaže samo pravilo. Naime, veliki broj ljudi obavlja one poslove za koje nije osposobljen bez obzira na društveni, ekonomski ili kulturni značaj tih poslova. To se odražava na rezultate društva koji su često nepovoljni, ali po pravilu se javnost upućuje na to da su rezultati iz godine u godinu sve bolji i bolji, što naravno nije tačno. Jednostavno, pravilo neprofesionalnosti pretpostavlja da niko nije odgovoran za ono što učini u svom poslu. Ne postoji prekršajna ili krivična odgovornost za krađu, manipulaciju ili štetno poslovanje. Doduše, ona u zakonu postoji u vidu članova i tačaka, ali su svi pravnici i sudije u Državi negde zaturili taj zakon, te nisu u mogućnosti da ga pronađu i da protumače određene postupke većine rukovodioca u gotovo svim preduzećima i institucijama. S vemena na vreme, dogodi se da neki pravnik pronađe kopiju tog zakona, da se određeni rukovodioc kazni za svoje postupke. No, odmah pošto se donese presuda okrivljenom, taj zakon se ponovo negde zaturi. Kada govorimo o ovom pravilu moramo istaći da je ono u Državi tradicionalno i potpuno bezbedno. Na njega svaki rukovodioc, ako je podoban, može slobodno i sigurno računati. Dakle, u Državi, bez obzira kojeg ste na vašu porofesionalnu usmerenost, vi možete raditi šta god poželite ako su se ispunile određene okolnosti (potkupljenje nadležnih organa, usluge i protiv usluge...), a često je slučaj takav. U Državi se može dogoditi da ministar prosvete bude po zanimanju defektolog, a ministar nauke glumac. Ono što ne bi trebalo da brine jeste da ministarstvo ekonomije uvek vodi ekonomista.

 

PRAVILO POLICIJE

 

Ovo pravilo je jako važno za svakoga ko živi u Državi. Njega karakteriše nezvanična apsolutna moć policije da radi šta god poželi. Ukoliko neko uđe u ma kakav sukob sa policijom ili policajcem po pravilu će izvući deblji kraj. Nanošenje teških i lakih telesnih povreda je svakodnevnica gotovo svakog policajca, bez obzira da li je osumnjičeni za neko delo očigledno nevin ili pak izrazito kriv. Međutim, ukoliko imate sreće, ma šta uradili, da u momentu kada počinite neko delo u novčaniku imate zadovoljavajuću sumu novca, možete biti spokojni jer ćete u policajcu pronaći prijatelja. Ako ne u policajcu onda kasnije u sudiji, ali ipak, sudstvo je odvojeno od policije. Iz nekog razloga, većina građana Države kada vidi policajca oseća strah, pogne glavu ili prelazi na drugu stranu ulice. Jednostavno, nikada čovek ne može biti siguran da li policajac kojeg ugleda ima dobar ili loš dan. U slučaju saobraćajne policije stvari su daleko jednostavnije. Kakav god sitniji prekršaj napravite jedino čega treba da se setite u momentu kada vas policajac zaustavi jeste da je nezadovoljan svojom platom, zapravo, večito nezadovoljan. Ako ipak napravite neki ozbiljniji saobraćajni prekršaj ili naletite na policajca koji, eto, mora da ispuni predviđeni broj prekršajnih prjava za tekući mesec, stvar možete rešiti kasnije na sudu. Odnos građanina prema policiji i policajcu je veoma složen iz razloga što je građanin uvek u podređenom položaju, dakle, čak i kada je nevin. Ali stvar sa policijom je svima u Državi opšte poznata, tako da se uvek možete izvući bez posledica, ili pak sa više posledica nego što je predviđeno zakonom, mnogo više.

 

Dalje, ako ste zaradili, ukrali ili dobili pozamašnu sumu novca i poželeli da se dobro izdrogirate, najkvalitetniju robu možete pronaći kod policajaca zaduženih za dilovanje droge. Iz ovog ugla može vam izgledati apsurdno da policija prodaje drogu, ali nemojte se čuditi, jer svaki policajac je ubeđen da mu je plata skromna. Isto tako, u slučaju da mora nekoga da uhapsi zbog posedovanja ili dilovanja droge, policajac uvek može da se seti kome je prodao drogu.

 

Iz ovog pravila se jasno vidi da je pravilo neprofesionalnosti duboko ukorenjeno u društvu i da zakone apsolutno niko ne poštuje. U Državi, pored Ustava koji ponekad i mora da se ispoštuje (najčešće pred dolazak inostranih delegacija ili pred izbore), postoji zakon da nema zakona. Taj zakon je iznad svih drugih.

 

 

 

PRAVILO ADVOKATA I SUDIJA

 

Ukoliko se dogodi, a događa se mnogo više nego što se ne događa, da neko prekrši zakon i policija baš mora da ga privede pred sud kako bi opravdala postojanje sudske vlasti i njeno finansiranje, uvek možete računati na to da svi advokati i sudije smatraju da skromno zarađuju. Ovo pravilo je vrlo prosto – dajte mito sudiji i slobodni ste. Međutim, nekada je to teško ostvarivo jer se događa da se sudija ponekad pogleda u ogledalo, al nema srca sebi da presudi, te neće da primi mito od vas jer misli da niste zaslužili oslobađajuću presudu. Sudija ponekad pomisli da je Država previše kriminalizovana i da ipak treba neko da sprovodi pravdu. Ako ste imali zlu sreću te naleteli baš na takvog sudiju, sve što treba da uradite jeste da se raspitate u sudu koji advokat najčeće brani okrivljenog pred sudijom koji i vama treba da sudi. Onda idite kod tog advokata, ispričajte mu šta ste uradili i da sudija nije hteo da primi mito od vas, a zatim prosto upitajte »Koliko?«. Advokat će vam prvo reći da je taj sudija gotovo nepodmitljiv i reći će vam kako je veliko pitanje da li će i on, koji ga iz sudnice i iz raznih elitnih restorana poznaje već godinama, uspeti nešto da uradi. Nakon nekoliko nedelja taj advokat će vas zvati i reći vam »Toliko.«.